Pojam krivičnog dela
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 13 | Nivo: Pravni fakultet

Садржај :
1.УВОД
2. ОДРЕЂИВАЊЕ ПОЈМА КРИВИЧНОГ ДЕЛА У ТЕОРИЈИ
3. ОБЈЕКТИВНО И ОБЈЕКТИВНО-СУБЈЕКТИВНО СХВАТАЊЕ ПОЈМА КРИВИЧНОГ ДЕЛА
4. МАТЕРИЈАЛНИ ПОЈАМ КРИВИЧНОГ ДЕЛА
5. МАТЕРИЈАЛНО-ФОРМАЛНИ ПОЈАМ КРИВИЧНОГ ДЕЛА
6. ОПШТИ ЕЛЕМЕНТИ КРИВИЧНОГ ДЕЛА
7. ПОЈАМ И РАЗЛИЧИТА СХВАТАЊА О РАДЊИ КРИВИЧНОГ ДЕЛА
8. ВРСТЕ РАДЊЕ КРИВИЧНОГ ДЕЛА
9. ПОЈАМ УЗРОЧНОСТИ
10.СУБЈЕКТ КРИВИЧНОГ ДЕЛА
11.ОБЈЕКАТ КРИВИЧНОГ ДЕЛА
12.ПОЈАМ ПРЕДВИЂАНОСТИ КРИВИЧНОГ ДЕЛА
УВОД
Једно врло уопштено одређење овог појма било би да је кривично дело људско понашање које производи штетне последице за појединце и друштво у целини, због чега то друштво реагује применом одређених мера према његовом учиниоцу.
Кривично дело најчешће представља свесни и вољни људски акт, али оно може бити и акт непромишљености, па и акт пројектоване болесне имагинације или халуцинације, резултат душевне болести или поремећености. Кривично дело као људско понашање представља и акт којим се повређује право, тј. кривичноправна норма. Кривично дело није било која друштвена појава, већ је то негативна друштвена појава којом се нападају људске и друштвене вредности, одн. Угрожавају или повређују правна добра или интереси појединаца и друштва у целини.
ОДРЕЂИВАЊЕ ПОЈМА КРИВИЧНОГ ДЕЛА У ТЕОРИЈИ
У теорији јасно разликујемо два основна схватања појма кривичног дела: формално (позитивно-правно) и материјално (социјално) схватање. Ова два супротстављена схватања дала су простора за појаву формално-материјалног схватања појма кривичног дела које је такође присутно у теорији.
Формални појам кривичног дела. Формално схватање кривично дело превасходно третира као правну појаву, одн. Узима у обзир само правне елементе кривичног дела. Генезу настанка овог схватања налазимо у учењима класичне кривичноправне школе чији су представници сматрали да је дефинисање појма кривичног дела као правне појаве једино исправно.
У оквиру формалног дефинисања кривичног дела појаве две основне теорије: нормативистичка и реалистичка, мада се поред њих појављују још и симптоматска и динамичка теорија.
Нормативистичка теорија кривично дело схвата као повреду норме, одн. кривичног прописа. Према овој теорији кривично дело је искључиво правни појам, феномен који нема реалну садржину. Творац ове теорије је немачки теоретичар Биндинг који је сматрао да се кривичним делом не повређује кривични пропис, већ норма која је садржана у њему. Већина представника класичне кривичноправне школе су сматрали да кривично дело представља не само повреду норме већ и повреду кривичног прописа, тј. кривичног закона. Овој теорији се замера што питање броја извршених кривичних дела не решава на основу броја повреда норме, што у сваком случају није реално, а није ни логично.
Симптоматска теорија се јавила насупрот реалистичкој, а њено извориште треба тражити у схватањима немачких теоретичара Тесара и Колмана од којих овај други важи за творца симптоматске теорије. Кривично дело представља само симптом кривичноправне виности његовог учиниоца. Не говори ништа о његовој судбини а да би се продрло у суштину кривичног дела и одредио његов појам, потребно је утврдити конститутивне елементе овог феномена.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]